ARHE

ARHE 11 • 2009 * godina VI

UVODNIK

TEMA BROJA: VITGENŠTAJNOVA FILOZOFIJA

GODINA DARVINA

U skladu sa sada već tradicionalnom uređivačkom politikom, koja podrazumeva da se u svakom broju časopisa Arhe misaoni interes usmerava ka jednom od značajnih filozofskih imena, odnosno problema fundamentalnih za samu stvar filozofije, najnovija sveska posvećena je filozofskom opusu Ludviga Vitgenštajna. Takav je izbor uslovljen kako značajem Vitgenštajnove filozofije, tako i činjenici da rasprave o tačnoj meri toga značaja ne jenjavaju ni gotovo šezdeset godina nakon Vitgenštajnove smrti. O tome svedoče i odabrani radovi koje objavljujemo u okviru tematskog bloka. R. Rač istražuje perenirajući problem same prirode filozofije, dajući nacrt vitgenštajnovskog rešenja. D. Smiljanić ispituje mogućnost da se Vitgenštajnov stav prema filozofiji tumači ne samo kao negativan, već i kao takav da se iz njega može izvesti shvatanje filozofije kao samostalne teoretske aktivnosti. N. Grubor se fokusira na istraživanje načelnog značaja Vitgenštajnove filozofije za konstituisanje lingvističke paradigme, na kojoj bi trebalo da bude zasnovana jedna analitička filozofija umetnosti, dok R. La Sala analizira sličnosti i razlike između filozofije poznog Vitgenštajna i stare skeptičke tradicije. M-P. Bančeti-Robino argumentuje u korist vitgenštajnovske filozofije kao boljeg modela za zasnivanje interkulturalne komunikacije od onog huserlovskog, a M. Anđelković istražuje problem smisla u Tractatusu.

Budući da se 2009. godine obeležava 200 godina od Darvinovog rođenja i 150 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela O poreklu vrsta, u ovom broju Arhea tim je jubilejima posvećena posebna rubrika – Godina Darvina – u okviru koje V. Milankov izlaže iscrpan pregled razvoja evolucione misli, dok M. Aćimović ispituje Darvinovo i Oparinovo shvatanje porekla života, a rubriku zatvaraju tri značajna teksta Ernsta Majera, po prvi put prevedena na naš jezik.

U standardnoj rubrici Studije i ogledi, D. Prole pokazuje aktuelnost i granice Makluanovog shvatanja medija, J.A. Eskudero analizira Hajdegerov rani filozofski program, a M. Rajković ispituje na koji su način Aristotel i Hegel, kao stubovi vlastitih filozofskih epoha, tematizovali odnos pojmova mogućnosti i stvarnosti. Esej G. Sebalda posvećen je specifičnostima tipika, dok se N. Jevtić osvrće na razvoj Marksovog shvatanja rada. Objavljujemo i tekst Dž. Mičerlinga, u kome je tematizovan odnos hermeneutike i povesti, kao i studiju M. Stefanović o (ne)utemeljenosti feminističke kritike Hegela. Pokušaj određenja pojma transdisciplinarnosti u centru je misaonog interesa F. Balsigera, dok B. Balj kontekstualizuje probleme poslovnog morala s obzirom na duh vremena.

U rubrici Prilozi objavljujemo prikaz Vitgenštajnovih „Opaski o bojama“ (D. Soeiro), kao i izveštaj sa zagrebačke promocije zbornika „Gajo Petrović – Čovjek i filozof“ (Snježan Hasnaš).

Uredništvo

TELEOLOGICAL METAPHILOSOPHY
Richard Raatzsch

The paper addresses a problem regarding the nature of philosophy. How are we to think about the variety of philosophies and the disagreement among philosophers which goes along with it? After stating the problem and looking at an organic and teleological approach to solving it, a Wittgensteinian dissolution is sketched.

ANTI-FILOZOFIJA ILI META-FILOZOFIJA?
Damir Smiljanić

U sledećem članku će se diskutovati implikacije Vitgenštajnovog stava prema filozofiji. Razmatraće se pitanje da li je njegov stav samo negativan i povlači li negaciju filozofije za sobom – ili iz njega sledi pogled na filozofiju koji u njoj vidi samostalnu teoretsku aktivnost. Na kraju se, polazeći od diskusije paragrafa 121 iz Filozofskih istraživanja, razmatra mogućnost da se pregledno prikazivanje jezičkih igara u filozofiji kao zadatak dodeli metafilozofiji kao zasebnoj disciplini koja izbegava identifikaciju sa filozofskim stanovištima.

VITGENŠTAJN I LINGVISTIČKA PARADIGMA U FILOZOFIJI I FILOZOFSKOJ ESTETICI
Nebojša Grubor

U radu se, najpre, polazeći od filozofa H. Šnedelbaha, razmatra načelni značaj filozofije Ludviga Vitgenštajna za konstituisanje lingvističke paradigme u savremenoj filozofiji (I), zatim se, polazeći od estetičara K. Lidekinga, R. Šmikera i M. Rajher, analizira pojam analitičke filozofije umetnosti koji bi trebalo da bude formulisan na osnovu lingvističke paradigme, kao i Vitgenštajnovski estetički skepticizam M. Vajca (II).

WITTGENSTEIN UND DIE ALTE SKEPTISCHE TRADITION
Rosario La Sala

Im vorliegenden Beitrag wird zweierlei gezeigt: einerseits, daß (i) die Philosophie des ‚letzten‘ Wittgenstein einige wesentliche Merkmale aufweist, die dem alten pyrrhonischen Skeptizismus gemeinsam sind; andererseits jedoch, daß (ii) der ‚Skeptizismus‘ Wittgensteins einen eigentümlichen Charakter besitzt, der in Zusammenhang mit seinem ‚philosophischen Stil‘ steht, einen Charakter, den man nicht adäquat erfassen könnte, würde man den Anspruch erheben, ihn ausschließlich mit einer herkömmlichen Kategorisierung wie derjenigen des ‚alten pyrrhonischen Skeptizismus‘ zu beschreiben.

LEBENSWELT AND LEBENSFORM
Marina Paola Banchetti-Robino

This essay contrasts the views of Ludwig Wittgenstein and Edmund Husserl with regard to the possibility of intercultural communication. Since communication occurs, among other things, through the medium of language and since the primary unit of linguistic communication is the expression, the essay will first examine each philosopher’s views on the nature of language, meaning, and linguistic expressions. This discussion will be followed by a discussion of how communication occurs according to each philosopher. Lastly, the essay will discuss and contrast Wittgenstein’s notion of Lebensform with Husserl’s notion of Lebenswelt and will show how the notion of Lebensform, coupled with Wittgenstein’s conception of language and meaning, is the one that best allows for the possibility of communication between cultures.

Other Stories: